Tom Misch
Početkom 1980-ih godina, lični računari bili su daleko od grafičkih moćnika kakve poznajemo danas. Mašine poput IBM PC 5150 i njegove kopije bile su ograničene na prikaze samo teksta ili nisko-definisane bitmap grafike. Maksimalna grafika u boji imala je rezoluciju od samo 320 x 200 piksela, sa paletom od samo četiri boje.
U to vreme, ove grafičke sposobnosti nisu bile dovoljne. Kućni računari poput Commodorea 64 su se hvalili sa 16-bojnom grafikom, a Apple je predstavio Apple IIc sa još većom rezolucijom i opcijama boja. IBM je morao da sustigne korak i tako je rođen Enhanced Graphics Adapter (EGA).
Originalna EGA kartica, dizajnirana za IBM PC/AT, bila je masivna nadogradna kartica duga preko 13 inča. Sadržala je specijalizovane čipove, kontrolere memorije i kristalne tajmere kako bi obezbedila glatki rad. Iako je početno imala 64KB RAM memorije, mogla je biti nadograđena na 192KB.
Jedna od ključnih karakteristika EGA kartice bila je njena kompatibilnost sa postojećim displejima, poput Color Graphics Adapter (CGA) i Monochrome Display Adapter (MDA). To je postignuto korišćenjem istog konektora i dodavanjem DIP prekidača za selekciju monitora.
EGA je donela značajna poboljšanja u odnosu na CGA. Nudila je rezolucije do 640 x 200 ili 640 x 350 i paletu od 64 boje, što je omogućilo privlačniju grafiku. Igre poput „The Secret of Monkey Island“ su pokazale očiglednu razliku između EGA i CGA vizuala.
Ipak, postojao je jedan veliki nedostatak kod EGA: njena enormna cena. Osnovna EGA kartica sama je koštala preko 500 dolara, a dodavanje Memory Expansion kartice i kompatibilnog monitora podizalo je cenu skoro do 1.000 dolara. To je činilo EGA luksuzom koji su mogli da priušte samo najposvećeniji ljubitelji PC računara.
Srećom, druge kompanije su ušle na tržište, nudeći pristupačnije kartice za grafiku kompatibilne sa EGA. Chips and Technologies (C&T) su razvili manji, ekonomičniji čipset, što je dovelo do pojave brojnih EGA klonova. To je omogućilo EGI da osvoji značajan deo tržišta, sa više od 40% prodaje dodatnih grafičkih kartica do 1986. godine.
EGA je takođe imala dubok uticaj na PC gejming. Omogućila je kreiranje vizuelno impresivnih igara, poput Advanced Dungeons & Dragons serijala i grafičkih avantura poput „King’s Quest“ i „Maniac Mansion.“ EGA je omogućila akcionim igrama na PC-u koje su imale scroll platformere i pionirske 3D motore.
Osvrćući se unazad, EGA je imala svoja ograničenja, ali je služila kao ključan korak u evoluciji PC grafičke tehnologije. Otvorila je put naprednijim grafičkim standardima i gurala granice onoga što je bilo moguće u razvoju igara. Danas dugujemo zahvalnost skromnom početku EGA grafike u oblikovanju pejzaža PC gaminga.
