Annabelle Stephenson
Krajem nedavno objavljene vesti da britanski maloprodajni lanac igara, GAME, više neće prihvatati rabljene igre, označava kraj ere u gejming industriji. Ova promena u politici je prijavljena od strane portala Eurogamer i, ako je istinita, znači značajno pomeranje u pejzažu gejminga.
GAME je sinonim za maloprodaju video igara u Ujedinjenom Kraljevstvu, slično kao što je GameStop u Sjedinjenim Američkim Državama. Osnovan 1992. godine, kompanija je akvizirana od strane Electronics Boutique 1999. godine, što je rezultiralo promenom imena svih EB prodavnica u GAME. Međutim, poput GameStop-a i mnogih drugih fizičkih prodavaca, GAME se suočavao sa brojnim izazovima u sve digitalnijem tržištu.
2012. godine, GAME je proglasio bankrot zbog finansijskih teškoća, uz glavne izdavače koji su odbijali da im isporučuju igre. Od tada, razni novi vlasnici su pokušavali različite strategije kako bi se održali na površini, uključujući diversifikaciju ponude proizvoda sa plišanim igračkama, Funko Pop figurama, društvenim igrama, Pokemon kartama i bilo čime drugim što bi privuklo zaljubljenike u gejming. Međutim, tokom svega toga, GAME je uvek održavao praksu prihvatanja rabljenih igara. Do sada, bar se tako čini.
Ova odluka izgleda da je deo globalnog trenda u kojem fizički medijum teško nalazi svoje mesto u pretežno digitalnom svetu. U januaru ove godine, Best Buy je objavio da više neće prodavati DVD-ove i Blu-rayje, a prodavnice širom sveta zatvaraju svoja vrata, što dovodi do gubitka posla za mnoge zaposlene. Međutim, kao neko ko dolazi iz Ujedinjenog Kraljevstva, prihvatanje rabljenih igara u GAME-u je za mene bilo normalno stanje. Delovalo je kao prirodni deo gejming zajednice.
Godinama sam provodio subote i praznike u prodavnicama GAME, kako kao zaposleni tokom tinejdžerskih godina, tako i kasnije kao kupac. Čak sam odveo i svoje dete (koje nikada nije videlo VHS traku ili držalo DVD) u našu najbližu prodavnicu GAME za razne rođendanske žurke sa temama iz video igara. Menjao sam igre i odbijao one koje su bile previše oštećene.
Praksa prihvatanja rabljenih igara uvek je bila mač sa dve oštrice. Iz perspektive glavnih izdavača, oni je preziru jer omogućava kupcima da povrate neku vrednost od svojih proizvoda bez potrebe da ponovo kupe iste igre. Za njih postaje šala. Međutim, za kupce je skandalozno platiti značajnu sumu za proizvod koji je prodavnica već prodala po punoj ceni, samo da bi se dobila minimalna cenu pri preprodaji.
Sećam se jedne igre koja je nedavno izdana i koja je koštala 60 dolara, dok su kupci dobijali oko 55 dolara pri zameni. Razlika je bila još značajnija za starije igre, gde bih ponudio oko 3 dolara i prodao igru za 15 dolara. Tako funkcionišu slobodna tržišta, ali za prodavnicu je to bila veoma laka zarada.
Bez obzira na ove razmišljanje stare garde, teško je verovati da bi tržište rabljenih igara moglo postati toliko bezvredno da će GAME napustiti deo svoje 30 godina stare tradicije.
Pokušali smo da kontaktiramo GAME kako bismo potvrdili glasine, ali prodavnica je sada u vlasništvu problematične kompanije Frasers Group (ranije Sports Direct), koja poseduje veliki broj prodavnica na svakom britanskom glavnom bulevaru, i njihovi medijski kontakti su ograničeni.
Ukoliko ova odluka doista postavi trend, verovatno je da će lanac prodavnica u Sjedinjenim Američkim Državama slediti isti put. Možda je vreme da se isprazne police i obezbedi kredit u prodavnici pre nego što bude kasno.
Često postavljana pitanja (FAQ) o odluci GAME-a da prestane sa prihvatanjem rabljenih igara
The source of the article is from the blog macnifico.pt
