Annabelle StephensonU nedavnom saopštenju, australijska vlada je otkrila planove za proširenje opsega zabranjenog sadržaja na internetu za koji platforme mogu biti odgovorne. Ovo proširenje će uključivati suočavanje s napadima okupljanja ljudi (pile-on attacks) i štetama koje su uzrokovane virtualnom stvarnošću (VR), generativnim veštačkom inteligencijom (AI), end-to-end enkripcijom (E2EE) i sistemima za preporuku.
Ministarka za komunikacije, Mišel Roulend, je izjavila da će radni dokument biti objavljen u prvoj polovini ove godine, zajedno s detaljima o reviziji Zakona o internet bezbednosti 2021 [pdf].
Radni dokument će se baviti problemima zlostavljanja na internetu koji prethodno nisu identifikovani kao odgovornost internet bezbednosti komisionara. To uključuje napade okupljanja ljudi i štetu koju uzrokuje širok spektar tehnologija.
Pripadajuće saopštenje ističe razmatranje dodatnih rešenja za štetu na internetu povezanu s različitim novim tehnologijama, uključujući tehnologije koje omogućavaju potpuno uronjenje korisnika (immersive technologies), sisteme za preporuku, end-to-end enkripciju i promene u tehnološkim modelima, poput decentralizovanih platformi.
Ministarka Roulend je naglasila značaj snažne zakonodavne regulative u vezi s internet bezbednošću, ističući da „tako mnogi aspekti savremenog života se odvijaju na internetu, zbog čega je važno da naši zakoni o internet bezbednosti budu snažni i sposobni da se odazovu na nove i nastajuće pretnje“.
Dodavanje end-to-end enkripcije na listu štetnih tehnologija usledilo je dva meseca nakon sukoba između komisionara za internet bezbednost, udruženja industrije i grupa za ljudska prava u vezi s obavezama pružalaca usluga u otkrivanju ilegalnog materijala.
Komisija takođe analizira pitanje „zlostavljanja javnih ličnosti i onih koji trenutno moraju biti prisutni na internetu kao deo svog posla“.
Od svog osnivanja u januaru 2022, komesarka Džulija Inman Grant koristila je Zakon o internet bezbednosti kako bi naterala platforme da otkriju svoje napore u ograničavanju ilegalnog materijala i odgovora na korisničke žalbe u vezi s zlostavljanjem, poput zlostavljanja zasnovanog na slikama, sajber zlostavljanja i zlostavljanja odraslih na internetu.
Izjava u vezi s detaljima o reviziji takođe se bavi zabrinutošću zbog govora mržnje usmerenog prema zajednicama. Ministarka je izrazila mišljenje da pravni okviri treba da se ažuriraju kako bi se bolje odgovorilo na rizike povezane s generativnom veštačkom inteligencijom.
„Imajući u vidu pretnje koje predstavljaju govor mržnje i deepfake tehnologija, naši zakoni ne smeju biti statični. Zato je važno da kontinuirano ažuriramo naše propise kako bismo zaštitili australijske korisnike“, naglasila je ministarka Roulend.
U odgovoru na zabrinutosti da trenutne kazne nisu dovoljne za podsticanje platformi da unaprede svoje mere bezbednosti, ministarka Roulend je izjavila da će pregled Zakona o internet bezbednosti biti obavljen godinu dana ranije nego što je to zakonski propisano.
„Vlada Albanesa je ubrzala pregled Zakona o internet bezbednosti kako bi osigurala da komesar za internet bezbednost ima neophodne ovlašćenja da zaštiti Australijance“, rekla je ona.
Pregled će se baviti pitanjima šire primene kazni, potencijalnim promenama postojećih ovlašćenja u vezi sa prikupljanjem informacija, istraživačkim kapacitetima, sredstvima za sprovođenje, kaznama i otkrivanjem informacija, kao i da li su trenutne obaveze i ovlašćenja u zakonu adekvatne da komesar obavi svoje dužnosti.
Ministarka Roulend je naglasila da se „zainteresovanim subjektima, društvenim grupama i članovima industrije preporučuje da iznesu svoje mišljenje kao deo procesa pregleda, a detalji o konsultacijama će biti obezbeđeni u narednim mesecima“.
Delija Rikard, bivša zamjenica predsednika Australske komisije za konkurenciju i potrošače, će voditi pregled, koji će biti završen 31. oktobra i prezentovan parlamentu 15 radnih dana pre njegovog završetka.
FAQ sekcija:
1. Šta je pile-on napad?
Pile-on napad se odnosi na situaciju kada se veliki broj ljudi istovremeno okuplja na internetu kako bi ciljano zlostavljali ili napadali određenu osobu ili grupu.
2. Šta je end-to-end enkripcija?
End-to-end enkripcija (E2EE) je metod enkripcije koji osigurava da samo pošiljalac i primatelj mogu čitati sadržaj komunikacije, a da drugi ne mogu pristupiti tim informacijama.
Izvor: [link]
The source of the article is from the blog zaman.co.at
