Blast zabava: Propuštene prilike i nedovršena izvedba
Blast Entertainment, londonski izdavač, možda je kasno ušao na PlayStation 2 scenu, ali imao je plan. Kapitalizirajući na velikoj demografskoj populaciji tinejdžera i predtinejdžera PS2 konzola, Blast je imao za cilj da objavi igre zasnovane na popularnim TV emisijama i filmovima po dostupnoj ceni. Njihova strategija postala je moguća zahvaljujući smanjenim naknadama za izdavaštvo koje je omogućila Sony.
Međutim, Blast-ov pokušaj da iskoristi postojeću popularnost PS2 donio je sopstveni set izazova. Kada je Blast stigao na scenu 2006. godine, većina studija već je imala portfelj PS2 igara i opskrbu motora i resursa spremnih za ponovnu upotrebu. Kako bi smanjili troškove, Blast se često oslanjao na preradu postojećih igara ili zapošljavanje više studija kako bi paralelno razvijali igre.
Ovaj pristup smanjenju troškova omogućio je Blast-u da stekne prava na starije filmske franšize po niskim cenama. Evropski vlasnici PS2 su mogli da uživaju u igrama zasnovanim na klasikama poput „Dr. Dolittle“, „Jumanji“ i „Beverly Hills Cop“. Iako su to bile prepoznatljive franšize, neke od njih nisu nužno rezonirale s ciljnom demografijom, naročito igre poput „Beverly Hills Cop“ koje su se više usmerile ka odraslima.
Jedan od značajnih izazova s kojima se Blast suočio bio je nedostatak prava za korišćenje likova glumaca u njihovim igrama. Umesto toga, njihove filmske adaptacije često su prikazivale generičke/karikature likova, što je smanjilo vezu sa originalnim filmovima. To je posebno bilo očigledno u igri „Beverly Hills Cop“, gde je protagonist ličio na Vin Diesela više nego na ikoničnog Axela Foleyja iz Eddie Murphya.
Igra „Beverly Hills Cop“, koju je razvila Atomic Planet, bila je pucačina iz prvog lica sa mešavinom neprimetnih sekvenci, pucnjave i mini-igara. Međutim, igra je bila kratka i punjena neisključivim filmskim sekvencama, nedostatkom kontrolnih tačaka i nevidljivim zidovima. Ove dizajnerske odluke učinile su da igra deluje naporno, s malo nagrade za napore igrača.
Vizuelno, „Beverly Hills Cop“ bio je grub, sa uglastim likovima i pozadinama. Nedostatak čuvene teme i tehnički problemi, poput neprijatelja koji nisu mogli vertikalno ni da ciljaju, dodatno su uticali na ukupno iskustvo. Igra je patila od nekvalitetnih mehanika pucanja, što je rezultiralo nerealnim i neinspirativnim borbama.
U retrospektivi, jasno je da Blast nije uspeo u potpunosti da razvije potencijal „Beverly Hills Cop“ igre. Objavljena u vreme kada su druge ’80s filmove dobijale uspešne adaptacije, igra nije postigla cilj zbog brzog razvoja i niskog budžeta. Sa više vremena i resursa, mane bi mogle biti ispravljene, rezultirajući u prijatnijem iskustvu.
Na kraju, „Beverly Hills Cop“ igra predstavljala je propuštenu priliku za Blast Entertainment. Umesto da isporuče poliranu i angažovanu igru, činilo se više kao da su ispunjavali zahtev treće strane, ubrzano stavljajući je na police prodavnica samo zato što su mogli.
Dodatne činjenice:
1. Blast Entertainment takođe je objavio igre za druge platforme poput Nintendo DS i Game Boy Advance.
2. Blast-ove igre često su dobijale mešane recenzije od kritičara i igrača, pri čemu su mnogi naglasili niske produkcione vrednosti i nedostatak inovativnosti.
3. Blast se suočavao sa jakom konkurencijom drugih izdavača koji su već bili ranije uspostavili prisustvo na PS2 tržištu.
4. Blast-ove igre bile su prvenstveno usmerene na evropsko tržište, sa ograničenom dostupnošću u drugim regionima.
5. Blast-ova strategija objavljivanja povoljnih igara zasnovanih na popularnim IP-ima nije bila jedinstvena za njih, jer su i drugi izdavači pratili sličan pristup tokom ere PS2.
Ključna pitanja i odgovori:
1. Koje su bile glavne izazovi za Blast Entertainment na PS2 tržištu?
Odgovor: Blast se suočavao s izazovima kao što su kasno ulazenje na tržište, oslanjanje na metode smanjenja troškova, sticanje prava za korišćenje likova glumaca i isporuku poliranog iskustva sa ograničenim resursima.
2. Kako je Blast Entertainment stekao prava na filmske franšize?
Odgovor: Blast je stekao prava na starije filmske franšize po niskim cenama, verovatno zbog pada vrednosti ovih IP-eva i smanjenih naknada za izdavaštvo koje je nudila Sony.
3. Koje su bile glavne mane u igri „Beverly Hills Cop“?
Odgovor: Igra „Beverly Hills Cop“ imala je dizajnerske mane poput neisključivih filmskih sekvenci, nedostatka kontrolnih tačaka i nevidljivih zidova. Takođe je nedostajalo kvalitetnih mehanika pucanja i patila je od tehničkih problema poput neprijatelja koji nisu mogli vertikalno ni da ciljaju.
Prednosti:
– Blast Entertainment-ova strategija objavljivanja igara zasnovanih na popularnim IP-ima po pristupačnoj ceni omogućila im je da ciljaju veliku demografsku populaciju korisnika PS2.
– Prepravljanjem postojećih igara ili angažovanjem više studija, Blast je mogao da smanji troškove i stekne prava na filmske franšize po nižim cenama.
– Blast-ove igre pružile su priliku fanovima filmskih franšiza da se angažuju s njima u drugačijem mediju.
Mane:
– Blast se suočavao sa jakom konkurencijom drugih izdavača koji su imali uspostavljeno prisustvo na tržištu.
– Nedostatak poliranih produkcijskih vrednosti i originalnosti u Blast-ovim igrama rezultirali su mešanim recenzijama i ograničenim uspehom.
– Brz razvoj i niski budžet Blast-ovih igara često su rezultirali iskustvom igre bez sjaja.
Predloženi povezani link: blast-games.com
The source of the article is from the blog be3.sk