Meditacija svesnosti pokazuje perspektivu u lečenju poremećaja igranja internetskih igara.
Недавно сprovedено истраживање на Хангжоу нормалном универзитету у Кини које је показало ефикасност медитације миндфулнеса (Mindfulness meditation – MM) у лечењу одраслих особа са поремећајем интернет игарања (Internet Gaming Disorder – IGD). IGD је повезан са различитим здравственим и менталним проблемима, укључујући регулацију емоција, когнитивно оштећење, извршне функције и физичке проблеме.
Претходна истраживања сугеришу да особе које пате од IGD исподржавају јаке жудње, које су повезане са променама у предњим деловима мозга као што су орбитофронтални корекс и дорзолатерални предњи корекс. Додатно, промене у повезаности између делова мозга укључених у обраду награде и извршну контролу су уочене код особа са IGD.
Иако су третмани за IGD лимитирани, MM показује успех као терапијска интервенција. MM је друштвено прихваћена терапија која унапређује пажњу и саморегулацију. Укључује отицање на сесије без осуђивања и одржавање опуштене бдјелости према одвраћању.
Рандомизована клиничка испитивања укључила су 80 учесника са IGD који су насумично дели са у ММ групу или контролну групу, која је примала прогресивну мишићну релаксацију (progressive muscle relaxation – PMR). Студија је показала да су и ММ и PMR групе показале смањење индикатора IGD након интервенције. Ипак, ММ група је показала веће смањење жудњи за игарањем у поређењу са PMR групом.
Истраживање је такође иследило невралне механизме који стоје иза ефикасности ММ у лечењу IGD. Уочено је да ММ доводи до смањења активације у деловима мозга повезаним са жудњама, укључујући лентиформно језгро, медијални предњи гир и инсулу. Ови региони играју улогу у допаминској циркулацији и показана је веза са жудњама изазваним сигналима.
Резултати наговештају да ММ може да промени фронтопалидалне реакције повезане са жудњама и може бити ефикасно лечење за IGD. Потребно је додатно истражити дугорочне ефекте ММ и његов потенцијал као компрехезивна интервенција за IGD.
Чињенице које нису поменуте у чланку али су релевантне за тему укључују:
1. Интернет поремећај игарања (IGD) је препознат као ментално здравствено стање од стране Светске здравствене организације (World Health Organization – WHO) и наведен је у Међународној класификацији болести (ICD-11).
2. IGD се карактерише прекомерном или проблематичном употребом интернет игара, што води до значајног оштећења у различитим аспектима живота.
3. Миндфулнес медитација (MM) је пракса која укључује фокусирање пажње на тренутак и прихватање истог без осуђивања.
4. MM је детаљно истражена у контексту различитих менталних здравствених стања, укључујући зависност, анксиозност и депресију.
5. Концепт MM потиче из буудистичких традиција, али је секуларизован за терапијске циљеве.
6. Миндфулнес-базирана когнитивна терапија (Mindfulness-based Cognitive Therapy – MBCT) је структурисани програм који комбинује елементе медитације миндфулнеса са техникама когнитивно-бихевиоралне терапије (Cognitive-behavioral therapy – CBT) и показан је као ефикасносан у различитим поремећајима.
Најважнија питања у вези са ММ у лечењу IGD могу укључити:
1. Да ли ММ има дугорочне ефекте на смањење симптома IGD?
2. Који су основни механизми кроз које ММ смањује жудње и унапређује саморегулацију код особа са IGD?
3. Да ли је ММ ефикаснија од других приступа у лечењу IGD, као што су когнитивно-бихевиорална терапија или медикаментозни третмани?
4. Да ли постоје специфичне популације или подгрупе особа са IGD које су склоније бликфитима од ММ?
Кључни изазови или контроверзи који су повезани са темом могу укључити:
1. Недостатак стандардних дијагностичких критеријума за IGD, што може довести до променљивости у истраживачким резултатима и приступима лечењу.
2. Потенцијал за самоизборни бијас у студијама које укључују ММ, пошто су особе које су више мотивисане да се укључе у праксу вероватно склоније учешћу.
3. Субјективна природа мера коришћених за процену исхода у студијама о ММ и IGD, што може ограничити објективност резултата.
4. Ограничена доступност и доступност програма ММ и квалификованих инструктора, што може ометати широку имплементацију ове интервенције за IGD.
Предности употребе ММ у лечењу IGD могу укључивати:
– MM је некомфорно и невуларадиво лечење које се моће лако интегрисвати у постојеће терапијске приступе.
– MM унапређује контролу пажње, емотивну регулацију и самосвест, што су важне вештине које особе са IGD требају да развију.
– MM промовише нетуђмљив однос и прихватање тренутних искуства, што може помоћи особама са IGD да смање самокритичност и срам који су повезани са њиховим играчким понашањем..
Мане употребе MM у лечењу IGD могу укључивати:
– MM можда не одговара свим особама са IGD, пошто захтева одређени ниво спремности за улазак у интроспекцију и саморефлексију.
– Ефикасност MM може варирати у зависности од нивоа мотивације и ангажовања особе на праксу.
– MM можда не адресира подлежеће психолошке или друштвене факторе који доприносе IGD, као што су усамљеност, друштвена анксиозност или ниска самопоузданица, који могу захтевати додатне терапијске интервенције.
Предложени понуђени линкови за главну домену:
American Psychiatric Association – DSM-5
World Health Organization – Gaming Disorder
Harvard Health – Mindfulness Meditation Practice and Therapy
National Center for Biotechnology Information – Mindfulness Meditation: A Primer for Rheumatologists
