Međunarodni tim postiže neverovatne brzine interneta, ostavljajući prosečnog potrošača u zapanjenosti
Revolucionarno postignuće u tehnologiji interneta ostavilo je stručnjake zapanjenim. Međunarodni tim iz Nacionalnog instituta za informacione i komunikacione tehnologije oborio je svetski rekord za brzinu interneta, dostigavši neverovatnih 402 terabita u sekundi. Ovaj neverovatan poduhvat postignut je koristeći samo konvencionalne optičke kablove, demantujući tvrdnje o „čudnoj tehnologiji“ ili vrlo sofisticiranoj opremi.
Tim je prezentovao svoje izvanredne rezultate na konferenciji o optičkim komunikacijama koja je održana u inostranstvu u oktobru, izazivajući široko interesovanje i divljenje. Sa povećanjem od 25% u odnosu na prethodni rekord, ovaj proboj u brzini zauvek je promenio percepciju o tome šta je moguće u online povezivanju.
Da bismo stekli perspektivu o ovom postignuću, važno je uporediti ga sa prosečnim brzinama interneta koje korisnici doživljavaju. Na primer, prosečna brzina širokopojasnog internetа u Sјеdinjenim Američkim Držаvаmа iznosi samo 226 megabita u sekundi. Drugim rečima, brzina interneta japanskog tima je oko 1,5 miliona puta brža nego što većina ljudi ima pristup.
Kao ilustracija neverovatnih mogućnosti ovog brzog interneta pružen je realan primer. Zamislite da preuzimate video igru Call of Duty: Vanguard, koja ima veličinu od 170 gigabajta. Korišćenjem ovog revolucionarnog metoda, ceo preuzimanje bi trajalo samo 3 milisekunde. To je neverovatnih 3.000% brže nego treptaj oka!
Dok se pokreću diskusije o potrebama i očekivanjima prosečnog korisnika kada je u pitanju brzina interneta, ovo izvanredno postignuće služi kao podsetnik na to šta je tehnički moguće. Iako je možda impresivan miljokaz, takođe postavlja pitanja o budućnosti online povezivanja i potencijalu koji ima za transformaciju naših digitalnih iskustava.
Era ultra-brzog interneta je pred nama i na nama je da usvojimo i prilagodimo se ovoj novoj stvarnosti. Dok ovaj međunarodni tim nastavlja da pomera granice onoga što je zamislivo, san o univerzalnom visokobrzinskom internetu za sve postaje sve konkretnija mogućnost.
Dodatne činjenice:
1. Prethodni rekord za brzinu interneta postignut je u avgustu 2020. godine, sa brzinom od 319 terabita u sekundi.
2. Postignuće je omogućeno efikasnom upotrebom više pojačivača za pojačavanje signala bez izobličenja.
3. Ovaj proboj u brzini interneta ima potencijal da revolucionizuje različite industrije, uključujući zdravstvo, gejming i obrazovanje.
4. Postignuće tima privuklo je pažnju kako tehnološke, tako i telekomunikacione industrije, dovodeći do povećanog interesovanja za napredak optičkih vlakana.
Ključna pitanja i odgovori:
1. Kako konvencionalni optički kablovi postižu ovako visoke brzine interneta?
Konvencionalni optički kablovi sposobni su da prenose podatke kroz impulse svetlosti. Korišćenjem naprednih tehnika, poput višestrukih pojačivača i optimizacije kvaliteta signala, moguće je postići rekordne brzine poput 402 terabita u sekundi.
2. Da li postoje neka ograničenja ove visokobrzinske internet tehnologije?
Jedan od ključnih izazova povezanih sa implementiranjem ultra-brzih brzina interneta jeste osiguranje infrastrukturnih nadogradnji kako bi se podržale takve mogućnosti. Pored toga, razmatranja troškova i potreba za širom primenom takođe mogu predstavljati izazove u pružanju ove tehnologije svim korisnicima.
Prednosti:
1. Brže brzine interneta omogućavaju brže preuzimanje i slanje podataka, poboljšavajući ukupno korisničko iskustvo.
2. Visokobrzinski internet omogućava aplikacijama u realnom vremenu, poput video konferencija i online gejminga, da rade bez problema.
3. Ovaj napredak u brzini interneta ima potencijal da ubrza inovacije i tehnološke napretke u različitim oblastima.
Mane:
1. Nadogradnje infrastrukture mogu biti skupe i zahtevati značajna ulaganja.
2. Tehnologija možda neće biti dostupna svim regionima, dovodeći do digitalne podele.
3. Brige oko privatnosti i sigurnosti mogu se pojaviti sa sve većim količinama podataka koji se prenose ovakvim visokim brzinama.
Predložena povezana veza: Nacionalni institut za informacione i komunikacione tehnologije
The source of the article is from the blog mivalle.net.ar