Annabelle Stephenson
U svetu PC igara, određeni naslovi ostaju utisnuti u kolektivnoj memoriji zbog svog revolucionarnog igranja i ikoničkog statusa. Međutim, nedavne informacije iz SteamIDFinder-a otkrivaju intrigantnu tendenciju: mnogi omiljeni klasici su iznenađujuće slabo igrani u današnjem svetu igara.
Poznati naslovi poput Portala i njegovog nastavka deluju kao primeri ovog fenomena. Ova dva naslova, poznata po svojim inovativnim zagonetkama i nezaboravnim likovima, imaju razočaravajuće mali broj igrača. Iako je Portal stekao respektabilno priznanje sa Metacritic ocenom od 90, ima oko 330,690 aktivnih igrača. Portal 2, uprkos višoj oceni od 95, prati ga sa približno 249,894 igrača.
Half-Life i njegovi različiti nastavci nisu izuzeti iz ove tendencije. Čak je i neprekidno slavljeni Half-Life 2, koji je prepun priznanja i ima Metacritic ocenu od 96, među onima koji izgleda traju, sa bazom igrača od samo 285,097.
Mnogi od ovih klasičnih naslova potiču iz Valve kataloga, uključujući Left 4 Dead i Counter-Strike, poznate po svojoj multiplayer privlačnosti, ali su takođe postali žrtve fenomena niskog broja igrača. Opadanje angažovanosti igrača može se pripisati sticanju kroz pakete ili promocije koje rezultiraju time da mnogi naslovi ostanu neigrani.
Za one koji žele da shvate obim svojih neigranih klasika, SteamIDFinder ima koristan alat, Pile of Shame, koji ističe naslove dodate u biblioteke a još neigrane. Ove statistike naglašavaju širi problem u gejmingu—kako se milioni mogu potrošiti na igre koje nikada ne dožive igru.
Fenomen slabo igranih klasičnih igara postavlja važna pitanja o gejming kulturi i kupovnim ponašanjima. Jedno značajno pitanje je: Zašto gejmeri kupuju naslove koje ne igraju? Odgovor često leži u privlačnosti nostalgije, uticaju rasprodaja i paketa koji podstiču impulzivnu kupovinu, i prekomernoj dostupnosti novih igara koje mogu zaseniti klasične naslove.
Još jedno relevantno pitanje je: Koji su ključni izazovi sa kojima se suočavaju developeri i izdavači klasičnih igara? Jedan izazov je održavanje relevantnosti u stalno razvijajućem tržištu igara ispunjenom novim izdanjima i inovacijama. Pored toga, postoji borba za očuvanje ovih klasika, budući da tehnološki napredak može otežati igranje starijih igara na modernim sistemima. Mnogi klasici takođe mogu patiti od zastare mehanika koje ne izdržavaju moderni standard.
Trenutno stanje klasičnih igara ima svoje prednosti i mane.
– Prednosti:
1. Faktor nostalgije: Klasične igre imaju sentimentalnu vrednost za mnoge igrače koji su ih doživeli u mladosti.
2. Kulturni značaj: Često predstavljaju važne prekretnice u istoriji igara i inovacijama.
3. Pristupačnost: Klasici su često dostupni po sniženim cenama tokom rasprodaja, što ih čini dostupnim novim igračima.
– Mane:
1. Nedostatak modernog privlačenja: Starije igre možda neće imati grafiku, mehaniku igranja ili tehnike pripovedanja koje privlače današnje igrače.
2. Zapostavljanje i zastare: Mnogi klasični naslovi su zapostavljeni u korist novog sadržaja, što rezultira smanjenom bazom igrača.
3. Tehnički problemi: Igrači se mogu suočiti sa problemima kompatibilnosti kada pokušavaju da pokrenu starije igre na ažuriranim sistemima.
Kontroverza koja okružuje gejming industriju takođe je relevantna, posebno kada su u pitanju developeri koji remasteruju ili remake-uju klasične igre. Dok neki tvrde da remasteri mogu uneti novi život u omiljene naslove, drugi smatraju da ti napori umanjuju originalne verzije i možda će navesti igrače da potpuno zaborave klasične verzije.
Za dalju analizu ove teme, razmotrite posetu:
IGN
Polygon
GameSpot
GamesRadar
Ove veze mogu pružiti dodatne uvide u svet igara, nostalgije i stalni dijalog o klasičnim igrama u modernoj eri.
