Annabelle StephensonU hrabrom potezu za suočavanje s ekološkim izazovima, ambiciozni predlog da se oporezuju emisije ugljenika u Australiji u vrednosti od 100 milijardi dolara izazvao je intenzivne debate u političkim i ekonomskim krugovima. Ovaj predlog, koji potiče od Instituta Supermoći i zagovaraju ga Ros Garnaut i Rod Sims, ima za cilj uvođenje godišnje takse do 2030. godine na australijske emisije iz podzemnih mineralnih nalazišta i uvozne robe. Prihod generisan ovim porezom namenjen je za finansiranje značajne ekonomske transformacije.
Umesto kažnjavanja australijskih izvoznika na osnovu emisija zemalja koje uvoze njihove proizvode, inovativne metode oporezivanja potencijalno bi mogle da preoblikuju pejzaž ekoloških politika, a da pritom ne ugroze konkurentnost.
Garnaut i Sims predlažu da prihodi od ovog poreza treba da budu usmereni ka subvencionisanju troškova energije za potrošače i industrije zavisne od obnovljivih izvora energije koje odabere vlada. Međutim, pre sprovođenja takvog poreza i sistema subvencija, neophodna je adekvatna priprema i razvoj novih industrija kako bi se zamenili postojeći sektori australijskog izvoza.
Predlozi Instituta Supermoći predstavljaju potencijalnu pretnju prosperitetu Australije u brzo menjajućem globalnom okruženju. Pre nego što se upuste u takve transformacijske akcije, potrebno je pažljivo razmotriti kako najbolje pozicionirati zemlju za naredne decenije.
Često Postavljana Pitanja
1. Kakav predlog Instituta Supermoći predstavlja? Institut Supermoći predlaže uvođenje godišnjeg poreza do 2030. godine u vrednosti od 100 milijardi dolara na australijske emisije iz podzemnih mineralnih nalazišta i uvozne robe. Prihod od ovog poreza će biti korišćen za podršku dubokoj ekonomskoj transformaciji.
2. Zašto ovakav oblik oporezivanja nije usvojen u drugim zemljama? Oporezivanje australijskih izvoznih proizvoda na osnovu emisija koje generišu zemlje uvoznice nije primenjeno drugde jer bi moglo smanjiti konkurentnost australijskih izvoznika.
3. Kakvi su predlozi u vezi sa korišćenjem poreskih prihoda? Garnaut i Sims predlažu da se prihodi od poreza koriste za subvencionisanje troškova energije za potrošače i industrije zavisne od obnovljivih izvora energije koje odabere vlada.
4. Koje bi mogle biti posledice uvođenja visokog poreza? Uvođenje ovakvog visokog poreza moglo bi poremetiti profitabilnost glavnih australijskih izvoznih industrija, što bi dovelo do smanjenja obima izvoza i smanjene konkurentnosti australijskih izvoznika.
5. Kako bi uvođenje oporezivanja uticalo na inflaciju? Smanjenje prihoda od izvoza fosilnih goriva i povećanje uvoza za izgradnju novih ekoloških industrija moglo bi rezultirati oštrom padom vrednosti australijskog dolara, što potencijalno može dovesti do inflacije.
6. Zašto bi vrednost australijskog dolara uticala na mogućnost povećanja kamatnih stopa? Pad vrednosti australijskog dolara i inflacija može zahtevati povećanje, umesto smanjenje, kamatnih stopa.
7. Zašto bi izgradnja novih industrija trebala da se odvija postepeno? Izgradnja novih industrija zasnovanih na obnovljivim izvorima energije zahteva značajna finansijska ulaganja i veštine koje nisu odmah dostupne. Razgradnja postojećih izvoznih industrija pre širenja novih mogla bi da se pokaže kao greška.
8. Koji su potencijalni rizici povezani sa razvojem novih ekoloških industrija? Utvrđivanje koje industrije će biti najbolje za Australiju i generisati prihode od izvoza ostaje neizvesno, jer zavisi od globalne premije za ekološki prihvatljive proizvode. Odluka o tome koja industrija će imati konkurentsku prednost ne bi trebalo da bude doneta od strane vlade ili lobista industrije već treba da se ostavi tržištu.
9. Kakve bi mogle biti posledice uvođenja poreza na izvoz? Postoji mogućnost da australijski izvoz bude zamenjen nižekvalitetnim i visokoemisionim gorivima iz domaćih izvora u Kini, Indiji i konkurentima Australije. Posledično, smanjenje globalnih emisija ugljen-dioksida rezultiranih porezom možda neće biti zadovoljavajuće.
Za više informacija, posetite [Australijsko Ministarstvo Zaštite Životne Sredine](#) i [Austrade – Nacionalna Agencija za Investicije i Trgovinsku Promociju](#).
The source of the article is from the blog kewauneecomet.com
